Jedna naša čitateljica poslala nam je simpatičnu kratku priču “Sretan brak”. U njoj opisuje jedan bračni par kako se priprema za proslavu zlatnoga pira, 50-godišnjice njihovog braka. Na večeri im se pridružuje njihova kćer zajedno s prijateljicom – novinarkom – koja piše priču o njihovom zlatnome piru. Međugeneracijska dinamika i pogled na svijet na dosta ležeran način opisuju kako svijet shvaćaju stariji, a kako mlađi ljudi. Priču možete pročitati u nastavku teksta, ali ne samo to! Ukoliko VI pišete, zainteresirani ste za pisanje ili jednostavno želite reći svoje mišljenje o nečemu što vas muči – šaljite nam vaše radove na [email protected] ili na našu Facebook stranicu, a najbolje među njima ćemo objaviti na portalu. Oni ne moraju nužno biti u obliku priče, možete pisati vaša mišljenja o problemima na koje nailazite u starijoj dobi te komentirati društvena događanja koja se tiču umirovljenika. Radujemo se vašim budućim radovima!
Foto: Pixabay
SRETAN BRAK
– Dragec, zakaj taj TV tak brenči, žbuka bu počela padat sa zidova!
– Je, je, evo već sam stišal.
A baš je uživao dok je Ljubica bila u kupovini, zavaljen u svojoj staroj fotelji, koja je već poprimila anatomski oblik njegove pozadine… Nije važno. Kroz ove duge godine zajedničkog života naučio je da se dobro složiti, a ne protusloviti. A i Ljubica je ublažila svoje prigovore od kada slabije vidi. Evo sad se malo prije skoro popiknula na odbačenu čarapu, a nije ju registrirala. Drap čarapa na drap parketu. Savršena mimikrija. A kako je prije šizila zbog tih čarapa koje je Dragecu baš gušt ostavljati okolo…
– Kaj to gledaš? A vidim… ništ pametno. Buš mi podmazal kotače na Gimiju? Tak mi škripe da to više ni za zdurat. Francek je danas imal frišku teletinu, kupila sam za ajngemahtes. I kaj misliš, iza mene u redu ona Brkovićka komentira: „Suseda, vidim, ima se, može se…“ Pa kaj to nju briga? I tak ti ja… a kam buš sad ti?
– U toalet. Pustit pevcu vodu.
– Odi, odi samo.
Duboko je uzdahnula sjetivši se koliko joj je život mirniji i lakši od kad je Dragec konačno shvatio da je njegov pijevac odskakao svoje. A sve do nedavno to nije mogao prihvatiti. Što sve nije pokušavao, sve dok jednoga dana na banderi nije našao reklamu za Viagru. Ta ga je sumnjiva Viagra skoro došla glave. Na hitnoj je završio, bedak stari. Kad je već tu, Dragec je obavio i fiziološku potrebu, ali glavni razlog odlaska u toalet bio je da isključi slušni aparat. Jedan „klik“ i divota… carstvo tišine. Vratio se u fotelju, a Ljubica je nastavila svoj monolog. Slika bez tona. Gledao ju je i, da ne bude sumnjivo, potvrđivao:
– Je, je, imaš prav… A kaj buš…
Ljubica, njegova Ljubica… Melje kak vodenica, pa je nije lako slušati. Ali mu je i sad milo oko srca dok je gleda. Krafnica njegova topla i mekana… A kakva je tek nekad to ljepotica bila! Okretali su se za njom, a Dragec bi tada ponosno digao glavu, jer je ta ljepotica odabrala baš njega. I nije bio ljubomoran. Pa dobro, možda malo. Kaj poštena ženska ima ići na sindikalne izlete? Ili večernji izlazak s prijateljicama? Zna se kam to vodi.
Tek kad je otišla u kuhinju, ponovno je uključio svoje slušno pomagalo i krenuo se spremati, jer danas njegova uobičajena podnevna šetnja uključuje i posjet frizerskom salonu za muške. Zato je obavezna čista košulja i ne treba štedjeti na Pitralonu. Za to vrijeme Ljubica si je u kuhinji uključila Radio Sljeme, natočila prst travarice za cirkulaciju i požurila sa spremanjem ručka, jer sve treba dovršiti prije nego što počne njena omiljena serija. U jednom momentu je zastala, jer je na krpi za suđe bio zavezan čvor. Od kad se više ne koriste platneni rupčeki, počela je za podsjećanje vezati uzlove na krpi. Malo si je cugnula i odmah se sjetila:
– Pa da, Sanja se najavila da bu došla na večer! I Hrvoje, zlato bakino.
Vlastitog unuka se zaželjela, jer taj mali samo jurca od faksa do treninga i više nema vremena za svoju baku. Mora ispeći kolač, sedmo nebo, to je Hrvojev omiljeni. A Sanja se sigurno sjetila godišnjice braka svojih roditelja, jer je naglasila da se malo dotjeraju i da ima iznenađenje za njih. A ovaj stari jarac je ziher zaboravio…
Dragecu stvarno nije bilo ni u peti koji je to danas važan dan, dok se sav blažen prepustio mlađahnim prstićima frizerke Katy. Uvijala se, malo s jedne, pa malo s druge strane, čupkala ga i škakljala i baš mu je pasalo. Cvrkutala je kao ptičica dok mu je štucala dlačice u nosu i ušima i svojim milozvučnim glasićem komplimentirala njegovu gustu sijedu kosu. Ljubica je za to vrijeme sjedila pred televizorom sva u suzama. Ma ne, nije ona mogla naslutiti da njen Dragec fulira s frizerkom. Nju su prale emocije dok je gledala svog Giannija.
Tu u seriji zove se Massimo, ali to je isti, isti Gianni. Crna kovrčava kosa, pogled od kojeg zastaje dah i klecaju koljena… Crikvenica, devetsto šezdeset peta godina i najromantičniji tjedan u njenom životu. Nije znala talijanski, ali ljubav govori sto jezika. Sve ga je razumjela:
„Il mio amore… Ti bacia in bocca…“
Kako je bio nježan i kako ju je ljubio… Ali samo do struka. To je bilo vrijeme kad je junf nešto značio, a ne kao danas. Plamen ove ljubavi poharao je njeno srce, ali u brak je ušla kak treba.
– Sanjica, kaj ti tu delaš? – iznenadio se Dragec dolasku svoje kćeri u frizerski salon.
– Tata, sigurno si zaboravio što je danas.
– Hm…
– Naravno, znala sam. Pa danas je tebi i mami pedeset godina braka!
– Ti bokca…
– Zovem te na mobitel da te podsjetim, ali ti se ne javljaš. Dobro da znam tvoju rutinu, pa sam te lako našla. Sad brzo u cvjećarnu i … nadam se da znaš koje je mami najdraže cvijeće. Crvene ruže!
Polako se uspinjao stubama noseći veliki buket crvenih ruža i razmišljao kako mu je Sanjica spasila život. Ne smije ni pomisliti što bi se dogodilo da je zaboravio njihov zlatni pir. Ljubica, taj nježni cvijetak, zna biti opaka kak sam vrag. Dobro se sjeća kad se ono opio s dečkima, dočekala ga je u forcimeru s oklagijom u ruci. Ni danas nije siguran jel pao zato što mu se zamantalo pa je izgubio ravnotežu, ili ga je ona stvarno dohvatila po glavi. Sudeći po trodnevnoj glavobolji, lako je moglo biti i ovo drugo. Iako je imao ključ, pozvonio je da pojača doživljaj. A kad mu je otvorila… to je život, to je sreća… Njen osmijeh, suze koje briše krpom za suđe i opojni miris ručka. I Ljubicu je ispunila radost. Ipak se sjetio! I kako se samo dotjerao za nju, friško ošišao i namirisao…
***
Navečer se Sanja pojavila sa svojim iznenađenjem:
– Mama, tata, da vas upoznam. Ovo je moja prijateljica Anja, urednica časopisa „Vjeruj u ljubav“. Željela bi s vama razgovarati i objaviti vašu priču u svom časopisu. Ako se slažete, naravno.
– Gospođo Ljubice, gospodine Drago, najprije vam od srca čestitam! Danas, kad svaki četvrti brak završi razvodom, vi ste primjer svima nama kako sačuvati ljubav. Izuzetna mi je čast upoznati vas i razgovarati s vama, i vjerujem da ćete našim čitateljima otkriti tajnu sretnog braka.
Mora se priznati da su u prvi čas ostali zatečeni, a onda su osjetili ponos. Pa nisu oni kaj god. Ljubica je iznijela na stol kolače, Dragec je natočio vino u čaše, Anja je uključila tehniku i razgovor je krenuo.
– Gospodine Drago, vi upravo sa svojom suprugom slavite zlatni pir. Recite nam koja je tajna uspješnog i sretnog braka?
– A čujte, mi vam nismo bili tak mladi kad smo se uzeli. Ja sam se već bližil tridesetoj, a moja Ljubica je pet godina mlađa. Ja vam na to ovak gledam. Za muškog je važno da se dobro iživi prije braka, da svakaj proba, ak me razmete, kak se veli, da ima iskustva. A ženska mora biti poštena, kak se veli, junferica. I tak smo vam bili mi dva.
– Tata!!! Što to pričaš, pa ti si muški šovinist! Anja, daj molim te, ovo izbriši!
I Ljubici je tlak skočio na dvjesto:
– Pa kaj ja tebi, Sanja, pričam celi život? To ti je on – muški šovinist! Kad je u modi bil mini i kad su sve moje cure nosile mini suknje, jesam ja smjela nositi mini? Figu! A kad sam htjela otići s curama na „Malu Floramy“ znate kaj je napravil? Zdrapal je kartu!
Uh, ovo nije dobro počelo. Nastala je neugodna tišina i tek nakon desetak minuta Ljubica je progovorila:
– A Hrvoje ne bu došel?
– Doći će poslije treninga. Ali, sad sam se sjetila! Ovo je njegov poklon dedi i baki – spržio je šlagere iz vaše mladosti.
Sanja je iz torbe izvadila CD i spretno ga ubacila u player. Čula se glazba, a onda je Ivo Robić zapjevao: „Samo jednom se ljubi, sve je ostalo varka. Često udes nam grubi šale zbijati
zna…“
Sa svakom novom pjesmom atmosfera je postajala sve toplija, a kad je Ljubica i Drageca ponudila kolačem:
– Daj si, stari, zemi! Ovaj ti se kolač ne bu lijepil za gebis!
Anja je ocijenila da je pravi trenutak za nastavak razgovora:
– Usprkos izazovima, vjerujem da vas veže puno toga lijepog o čemu biste nam mogli pričati. Jel tako, gospođo Ljubice? Hajde, ispričajte nam kako ste se vas dvoje upoznali?
– E, to vam je ovak bilo. Igral je film „Kleopatra“, a to je bil pravi povijesni spektakl. Tri sata je trajal film. Na početku je trajal četiri, pa su ga onda skratili na tri, jer ko bu tolko izdržal u kinu? Liz Taylor i Richard Burton su glumili. Ona je bila ta egipatska kraljica Kleopatra, a Burton je glumio Marka Antonija. I tu vam je izbil skandal, jer kak su glumili ljubavnike na filmu, tak je planula ljubav i za prav. Postali su ljubavnici, a i on i ona su tada bili u braku s nekim drugima, razmete? Skandal!
– Mama, molim te, prijeđi na stvar. Kakve to veze ima s tobom i tatom?
– Kak ne? Mi smo se cure dogovorile da idemo u kino. Ja, Mica, Jasenka i Greta… E sad ne znam jel to bila Greta ili je ipak bila Nevenka… Ne, ipak je bila Greta. I Mica veli: „Bu došel i jedan moj kolega iz Naftaplina.“ A Mica je radila u Naftaplinu. I tak ja dojdem pred kino, čekam, nema cura… Kad jedan onak lepi feš dečko gleda prema meni, pa si nekaj misli, pa opet gleda i na koncu mi priđe i veli: „Oprostite, da li ste vi gospodična Ljubica?“ Točno je tak rekel. A to je bil Dragec. I tak smo nas dva skup otišli pogledati film. A Dragec je bil pravi kavalir. Bečka škola. I sad vam završi film, a ja komentiram kak je Liz prava ljepotica. A on meni veli ovak: „Ona je možda lijepa, ali vi ste, mlada damo, prekrasna!“ Tak je rekel, sjećam se svake riječi.
– Gospodine Drago… Pssst, pa on je zaspao…
– Dragec!!! Kaj buš sad dremal? Ni čudo, koji ti je to već gemišt?
– Ma ne dremam. Slušam ja tebe, Ljubica.
– I tak smo se mi dogovorili da se opet bumo vidjeli u nedjelju u Maksimiru. I tu mi je već Dragec ukral prvi poljubac.
– Je, i zbog te krađe sam još uvijek na robiji.
Svi su se pristojno nasmijali ovoj staroj šali, a onda je Anju zanimalo zašto se danas tako puno brakova razvodi. Ljubica je nastavila u svom elementu:
– To vam ja ovak vidim. Ženske danas ganjaju karijeru i nemaju se kad posvetiti domu i obitelji. A muški, budući da se njima lakše otvaraju vrata do uspjeha, ne moraju se tolko trošiti, pa im ostane dost vremena i energije da ganjaju druge ženske. Tak je naša Sanja: magisterij, doktorat, znanstveni radovi… Vlastito dete ju je zaboravilo. Mene je mali zvao „mama“. A onaj njen bilmez, profesor, za to vrijeme se zabavljao sa studenticama, dok jedna nije zatrudnjela pa ju je otišel oženiti. I šlus, kraj priče.
Sanja je umorno uzdahnula i Anji dala znak da i ovo izbriše. A urednica je imala još dovoljno energije da napravi nekoliko fotografija bračnog para. Obećala im je poštom poslati časopis čim izađe iz tiska.
***
Kad je Dragec u poštanskom kasliću našao časopis, ušao je u stan pjevajući onu Oliverovu:
– Vjeruj u ljubav, jer ljubav je sve…
– Daj sim, da vidim kak smo ispali na sliki? Buš ti pročital kaj piše, imaš bolje očale.
Dragec se nakašljao i svečano počeo čitati:
„Gospođa Ljubica i gospodin Drago nedavno su proslavili zlatni pir. Posjetili smo ih u njihovom toplom domu i proveli večer u ugodnom druženju i razgovoru. Tu je bila i njihova kći Sanja, na koju su izuzetno ponosni, te unuk Hrvoje, bakin i djedov miljenik. Uz zvuke starih šlagera gospođa Ljubica nam je ispričala da su se upoznali u kinu, te davne 1966, i od tog dana su nerazdvojni. Što je tajna uspješnog i sretnog braka, pitali smo gospodina Dragu, a on nam je odgovorio da je to međusobno razumijevanje i poštivanje. Što biste preporučili mladima danas, kad svaki četvrti brak završi razvodom? Gotovo u glas su odgovorili: Ne zaboravite na nježne riječi i zagrljaje. Neka vam ne prođe ni jedan dan bez malih znakova pažnje. To je ono što hrani ljubav. Poželimo im i mi još puno zajedničkih godina u dobrom zdravlju, sreći i ljubavi!“
– Je, tak je! Kak je to samo lijepo sročila… To smo ti, Dragec moj, mi dva! – potvrdila je Ljubica i krpom za suđe obrisala suzu.
