Umirovljenik Petar (75) svaki dan šeće istom rutom sa svojom kujicom Lunom koja mu uljepšava život od kad je njegova supruga preminula. Puno mu to pomaže jer s njom može i pričati. Dok šeću, povremeno se nađe netko s kime će malo porazgovarati.
Umirovljenik Petar (75) uživa u svakodnevnim šetnjama sa svojom kujicom Lunom. Otkako je izgubio suprugu, život uz kućnog ljubimca ipak mu je mnogo lakši. Puno mu pomaže što sa svojom mezimicom može i popričati, a u šetnjama povremeno sretne i nekoga za razgovor.
“Vrijeme provodim kod kuće ili u šetnji s Lunom. Blagdane smo proveli tako što smo živi i što živimo. Ne mogu se baviti ničime, nisam pri zdravlju kako treba i morao sam to prihvatiti. Nema se što ni raditi, jedino popričat’ s nekim malo kad ovako šećemo ona i ja vani. Supruga mi je preminula i ostao sam bez nje, ali nisam sam. Imam Lunu s kojom mogu pričati, šetati i ona sve razumije. Jako je pitoma i svima se mazi” – priča nam 75- godišnji Petar.
Unatoč maloj mirovini i narušenom zdravlju, smatra se sretnim.
“Prije mirovine sam živio bolje, radio sam i bilo je lakše. U mirovini bolje žive oni imućniji, a mi sretni nemamo baš puno novaca. Pola mirovine podijeliš na lijekove i tako to ide” – zaključio je uz smiješak Petar.