Ne znamo jeste li jedni od onih djedova i baka koji zbog korone strahuju od dolazaka unuka i praunuka na ručak, no neki će u ovom šaljivom, istovremeno hiperboliziranom i prosječnom, dijalogu sigurno pronaći ako ne sebe onda već druge. Ovako dvije dalmatinske none vide mlade kao širitelje pandemije, iako pritom ne pokazuju simptome, što je za njih puno opasnije od kašljanja i kihanja u juhu.
Aktualna je pandemija dočekala svit u vremenu brzog protoka informacija, a naročito dezinformacija. Interneti, televizije i inboxi pripuni su teorema o ovom vražjem virusu, da čoviku glava ispara. Srićon, u Dalmaciji postoji jedan medij u čiju točnost i preciznost nikada nije bilo potribe sumnjati – fiksni telefon! Poslušajte koje novosti kolaju vrućon linijom dvije stare prijatejice, naše dobre i naivne tete Mare i vazda informirane Dankice.
Dankica: Najgori su ti, Mare moja, ovi što imadu oti asimptomatski kovid. Lako je s ovima što kašju, imadu fibru, njih čovik lako uoči, ali ajde ti Mare moja pripoznaj tega asimptomatskega vraga!
Mare: A kako bi jih mogla pripoznat?
Dankica: Pa ne kašju, nemadu fibru, ne curi in nos – zapravo, nije in ništa.
Mare: Za srce Irudovo, Bidnih judi…
A nego, jeli ti znas koga što je dobija taj asimptomatski kovid?
Dankica: Kako da ne, ali nisi čula, pa Blanša frizerka ti je dobila težak slučaj asimptomatskega kovida. Bidna zdrava ki dren već sedmcu dana, a lipo je i smršala.
Mare: Ma što mi to ženo govoriš pa ja san ju trefila nema dva-tri dana u gradu.
Dankica: Ma di baš na nju bidna, pa je li imaš ti kakove simptome?
Mare: Niman ništa, niti kašjen, niti iman fibru, niti ništa, dobro san.
Dankica: Najebala si! Oli ne vidiš da imaš sve simptome asimptomatskega kovida – a kako su ti doma tvoji?
Mare: Svi su mi dobro, niko ne kašja, a kurba Blanša- pa di na mene, jadna ti san i kukavna.
Dankica: Pusti sad to, nego jeli ima kogod u portunu ti da pokazuje simptome?
Mare: Ma nisan ništa čula, svi paridu zdravi.
Dankica: Krvi ti irudove pa svih ćeš potaracat!
Za sedmicu dana…
Dankica ( javljajući se na telefon ): Alo.
Mare (nakašljavajući se): Al, alo, kh, kh, Dankice, Bogu Fala Svetomu, evo te zoven da ti rečen da san prizdravila od onega asimptomatskega kovida.
Dankica: Bogu fala, ali si se cijepila i testirala?
Mare: Nisan – razbolila san se!
Kašjen k’o stari pas, jeman fibru, svaka me kost boli.
Dankica: Bogu Fala i divici Mariji, valjda u tebe nije bi toliko jak slučaj asimptomatskega kovida.
Mare (kašjući): Fala Svetome Anti da je prošlo samo od sebe, ne daj Bog ovo nikomu moja Dankice.
Dankica: A tvoji doma?
Mare: Svi smo u posteji, svi u fibri, muž mi ima teški proliv, sve mi je po kući izasra.
Dankica: Boga Hvali, zdravje je najbitnije!
Autor priče: Joško Matić