Popularni satiričar iz Like odlično objasnio sraz generacija oko putovanja do škole
Popularni lički satiričar Jadranko Hodak, poznati kao bloger Krule u još jednom fantastičnom osvrtu usporedio je generaciju njegova djeda koji je išao u školu pješice po 18 kilometara i novih generacija kojima će škola dolaziti doma. Njegovu objavu prenosimo u potpunosti, uz nadu da se mater ipak neće udati za robota.
Učionica foto: Pixabay
Stvarno kad gledas taj sraz generacija…
Meni moj deda pričao kako je u školu pješice išao 18 kilometara, vukovi mu krali kredu iz torbe, u kući bilo ognjište di se ložila vatra, nije bilo struje, do Ogulina se išlo 2 dana, po vodu se išlo 8 kilometara…
Ćaća mi pričao kako je u školu pješice išao 8 kilometara, kako je po vodu išao 4 kilometra, srao u poljski wc, nije bilo struje, do Ogulina se autobusom išlo 2 sata…
Ja sam u školu išao kilometar ipo, vode bilo u kuhinji, srao sam u wc-u, šparet sam ložio svako jutro, bilo je i struje osim kad grmi, u Ogulinu bi fićom došli za sat vremena…
A djeca djece naše djece će pričati:
– Probudio bi se, škola bi došla k meni. Kad bi završio, škola bi otišla. Robot bi mi skuhao ručak, nahranio me. Ja bi se posrao u kuhinji, robot bi sve pobrao, obrisao mi guzicu i riješio zadatke iz matematike. Iz matematike bi dobio jedinicu. Drugi dan bi škola došla k meni a ćaća bi uša u školu i profesoru iz matematike vika “Tiš mom malom dat jedinicu! Gdje si ti bio 91-e pička ti materina!?”… ja bi dobio 4. Došavši kući, ćaća bi rukama udavio robota. Mater bi plakala jer bi morala kuhati. Mater bi nešto skuhala, ja ne bi jeo, ćaća je, umro je drugi dan, mater kupila novog robota koji je odma napravio i ostavinsku. Mater se udala za robota. Imali smo bežičnu struju. Bilo je teško, al preživlo se.
