Utakmica s Englezima je iza nas. Pobjeda je za mnoge imala tim veći značaj jer zemlju naših suparnika smatraju majkom nogometa. Međutim, ne slažu se svi da je najvažnija sporedna stvar na svijetu rođena u Engleskoj. Naime, neki vjeruju da je nogometna rodna gruda ni manji ni više nego – Dalmacija.
Engleska premoć nad Hrvatskom nema na terenu, a čini se ni u korijenima Foto: Pixabay
Tekst Vinka Bezića objavljen 1973. godine u tadašnjem časopisu AŠ prigodno je “iskopao” Yugopapir. Autor u njemu tvrdi da se nogomet nije rodio u Engleskoj, već u Dalmaciji i to prije Krista. Njegov tekst pod naslovom “Igra fudbala je izmišljena u Dalmaciji, a ne u Engleskoj? Iliri Dalmati šutirali su kožnatu loptu još pre naše ere!” prenosimo u cijelosti:
“Zahvaljujući upornom istraživanju sinjskog arheologa Josipa Britvića, Dalmatinska zagora je dobila novu, jedinstvenu i za čitav svet pomalo čudnu atrakciju. Po onome što je Britvić utvrdio, a to su kasnije potvrdili i specijalni izaslanici Međunarodne fudbalske federacije, fudbal se nije rodio u Engleskoj – već u dolini Cetine, nadomak Sinju!
O tome svedoči dve hiljade stari kameni reljef. On prikazuje mladog čoveka i fudbalsku loptu, a nalazi se ugrađen u jednoj porodičnoj kući. Zapravo, nešto poviše ulaza u prodavaonicu šivaćih mašina, nadomak samog glavnog gradskog trga.
Stručni komentar sa fotosom spomenika prvog fudbala, objavljen je u najnovijem biltenu Međunarodne nogometne federacije “Fifa News”. Ovo može doneti veliku reklamu za turizam Sinja. Sigurno je da će mnogi arheolozi iz čitavog sveta sada navaliti u grad viteške alke, jer će svi, po običaju, na samom izvoru zanimljivosti hteti da se lično uvere u postojanje neobičnog spomenika.
Kako je spomenik sa likom mladog čoveka i fudbalskom loptom dospeo na ovu zgradu u Sinju? Po objašnjenjima koje nam je pružio ljubazni sinjski arheolog Britvić, spomenik je iskopan u selu Gardunu kod Trilja sredinom prošlog veka. Nešto kasnije, prvi vlasnik sadašnje porodične kućice preneo ga je u Sinj i ugradio u svoju stambenu zgradu želeći, valjda, da se njegov dom bar po nečemu razlikuje od ostalih u tada malom mestu.
Time je svom mestu učinio veliku uslugu. Sada će spomenik mladiću i nogometnoj lopti biti dostupniji turistima nego što bi to, recimo, bio u seocetu Gardunu, koje se baš ni po čemu ne razlikuje od hiljade sličnih u zemlji. A sem toga, do njega ne vodi asfaltni put kao do Sinja.
Kako se i po kojim pravilima igrao ondašnji fudbal u dolini Cetine, nikome nije poznato. Međutim, sigurno je, po svim obeležjima sa spomenika, da su ga započeli negovati još Iliri Dalmati. Bili su to možda najodvažniji od svih ilirskih ratnika. Poznato je da su se preko 200 godina uspešno branili pred najezdom Rimljana ne dozvoljavajući im da ih pokore kao ostala plemena i narode uz obalu Sredozemlja. I ne samo da su bili sjajni ratnici, već su, u slobodno vreme vešto uzgajali stoku i bavili se ratarstvom. Posebno im je od ruke išlo obrađivanje metala i kamena. O tome svedoče mnogobrojni spomenici koje su za sobom ostavili.
Uz sve svoje delatnosti, itekako potrebne za održavanje vrste, Iliri Dalmati su se rado zabavljali, i posebnom kožnom loptom koja je frapantno ličila na današnju popularnu “bubamaru”! Igrali su neku vrstu fudbala. On je bio toliko popularan i osvajao gledaoce da su ga i pripadnici rimskih legija odmah prihvatili kad im je već jednom uspelo da pokore i podjarme hrabre ratnike iz sadašnje Dalmatinske zagore.
Dogodilo se to u velikom ratu od šeste do devete godine pre nove ere. U njemu su hrabri ratnici napokon položili svoje oružje. U sveopštoj romanizaciji i oni su prihvatili sve navike života brojnih osvajača koji takođe nisu prezali od toga da prihvate i navike domorodaca. Naravno, one koje su im se svidele. Tako je igra kožnom loptom dobila nove poklonike. Ubrzo se ona proširila na sve rimske legije. Postala je najpopularnija zabava najnižih predstavnika rimske vojske, a negovali su je i zapovednici.
Kao i svi njegovi vršnjaci i jedan sedamnaestogodišnjak, sin nekog komandanta centurije, zavoleo je igru kožnom loptom. Svaki dan je vežbao s drugovima. Zato, kad je nešto kasnije poginuo u jednoj od tada čestih bitki, njegov otac je podižući mu spomenik, hteo da se na njemu obeleži i sinovljeva ljubav prema igri prihvaćenoj od porobljenih plemena. Tako je na nadgrobnom spomeniku, takozvanoj steli, prikazan mladić u sportskoj opremi onog vremena – sa kožnim naramenicama. Svojom desnom rukom on drži fudbalsku loptu, sastavljenu od niza šestougaonika, što dovodi do uverenja da se ne radi o kugli ili nekoj drugoj zaobljenoj sportskoj spravi, već o pravoj pravcatoj lopti za igranje prvog fudbala na svetu!
Ne zna se kada i kako je ovaj spomenik dospeo pod zemlju da bi sredinom prošlog veka bio otkopan i prenesen u Sinj, centar čitavog područja. Danas je, uz tradicionalnu “Sinjsku alku” i gradsku tvrđavu sigurno najvrednije istorijsko znamenje tog malog, ali slavoljubivog gradića u srcu Dalmatinske zagore.”
